"ADOLAT" SOSIAL-DEMOKRATIK PARTIYASI

Warning: Creating default object from empty value in /home/diaatuz/domains/beruni.uz/public_html/components/com_k2/views/itemlist/view.html.php on line 743
 
            
                        
            Yangiliklar (504)
ХIХ аср охири – ХХ аср бошларида ижод қилган Қўқон сўфий шоиралари Нисо ва Хоний адабий мероси
Шарқшунослик институти бўлим бошлиғи Салимахон Эшонова “ХIХ аср охири – ХХ аср бошларида ижод қилган Қўқон сўфий шоиралари Нисо ва Хоний адабий мероси” медиалойиҳаси аҳамияти ҳақида фикрларини билдирди.
"Қўқонда яшаб ижод этган сўфий шоиралари – Нисо ва Хоний илк бор илмий асосда тадқиқ этилмоқда. Адабиётимизда асосан эркак сўфий шоирлар ва уларнинг илоҳий ёр ҳақидаги образлари ўрганилган. Ушбу лойиҳа орқали сўфий шоираларда, яъни аёлларда бу жараён қандай бўлган, деган саволга аниқ ва қисқа жавоб беришга ҳаракат қилинмоқда. Уларнинг тасаввуфий руҳдаги шеърий мероси Ислом цивилизацияси марказининг "Вақт девори"да замонавий ахборот технологиялари ёрдамида намойиш этилади. Бу лойиҳа нафақат адабий, балки маънавий-маърифий жиҳатдан ҳам муҳим аҳамият касб этади", — деди у.
Tahlilnoma
Tahlilnoma | TDT Budapesht sammiti: Shavkat Mirziyoyevdan 7 muhim taklif!
MUNOSABAT - FA vitse-prezidenti Bahrom Abduhalimov.
Ibn Sinoning madaniy va ma'naviy merosi o'rganilmoqda
Yevropada talash bo‘lgan noyob qo‘lyozma muallifi kim?
Девон тузиш — бу шунчаки шеър жамғариш эмас, бу адабий меъёрлар тизими.
Шарқ адабиётида девон тузиш аниқ қоида ва талабларга асосланган. Масалан:
? Биринчи ғазал “алиф” ҳарфи билан бошланади ва кейинги шеърлар араб алифбоси тартибида кетма-кет жойлаштирилади. Бу фақат эстетик эмас, интеллектуал тартибдир. Бу жиҳатдан ҳар бир девон — муҳандислик даражасидаги матн архитектурасидир.
? Тарихда минглаб шоирлар ўтган, аммо уларнинг аксариятидан бизгача девон етиб келмаган. Бироқ Алишер Навоий — ижодини девон шаклида тўлиқ, систематик ва ўз давр адабий мезонларига биноан жамлаган сиймолардандир.
? “Қурултой” подкастининг Навоийга бағишланган сонида ана шу девон тузиш маданияти ҳақида чуқур фикр юритилади. Шоирнинг ўз замонасидаги адабий матн муҳандислигига бўлган ёндашуви эътиборга лойиқ.
Jahon iqtisodiyoti va diplomatiya universiteti
Jahon iqtisodiyoti va diplomatiya universiteti Diplomatik akademiyasida tashkil etilgan o'quv kursining ishtirokchilari bo'lmish O'mon Sultonligi Tashqi ishlar vazirligi vakillari 14-may kuni O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Abu Rayhon Beruniy nomidagi Sharqshunoslik institutiga tashrif buyurib, Institutning qadimiy yozma manbalari, ilmiy yutuqlari bilan tanishdi hamda mazkur muassasaning olimlari bilan uchrashib, o'zaro hamkorlikni kengaytirish, sohaga oid yangi ilmiy tadqiqotlarni amalga oshirishda hamkorlikni rivojlantirish masalalari muhokama etildi.





Дунё мотуридийшунослари Самарқанд зиёратида
Suyuma G’aniyeva
??Ayni damda TDSHUda O’zbekiston Qahramoni Suyuma G’aniyeva xotirasiga bag’ishlangan an’anaviy “Yosh Navoiyshunoslar” VI ilmiy -amaliy anjumani bo’lib o’tmoqda
More...
“Авиценна: Шарқ ва Ғарбни бирлаштирган олим”
Хабар қилинганидек, (https://t.me/aoka_uz/12938) Абу Даби 34-халқаро китоб кўргазма-ярмаркада мамлакатимиз ноширлари, китоб савдоси ташкилотлари ҳамда асар муаллифлари иштирок этмоқда.
Нуфузли тадбир доирасида ўтказилган “Асосий эътибор қаратилган шахс” сессияси буюк алломаларимиздан Абу Али ибн Синога бағишлангани алоҳида аҳамият касб этди.
“Авиценна: Шарқ ва Ғарбни бирлаштирган олим” мавзусидаги давра суҳбатида халқаро даражадаги олимлар ва мутахассисла, шунингдек, Ўзбекистоннинг Бирлашган Араб Амирликларидаги фавқулодда ва мухтор элчиси Абдулазиз Аққулов, халқаро тадбир ташкилотчиси – Араб тили маркази раси, Шейҳ Заид номидаги китоб танлови Бош котиби доктор Али бин Тамим, “Номад” маданият фонди директори Баян Кабиляш, элчихона вакиллари, хорижий давлатлар вакиллари иштирок этди.
Жумладан, Фанлар академияси Абу Райҳон Беруний номидаги Шарқшунослик институти катта илмий ходими, тарих фанлари бўйича фалсафа доктори – Фахриддин Ибрагимов ўз маърузаси билан қатнашди.
Шунингдек, Мисрдаги Искандария кутубхонаси сектор раҳбари – доктор Муҳаммад Сулаймон ва фалсафа доктори – Чаден Дияб (Франция) Абу Али ибн Синонинг ҳаёти, унинг фаолияти ҳамда турли фанлар ривожига қўшган бетакрор ҳиссаси ҳақида сўз юритдилар.
Тадбир иштирокчилари ўзларини қизиқтирган саволларига экспертлар томонидан жавоб олдилар.

  

Омонулла Бўриев
ЎзФА Шарқшунослик институти етакчи илмий ходими Омонулла Бўриев Ўзбекистондаги мегалойиҳа экспозициясидан ўрин оладиган Амир Темур лойиҳаси ҳақида фикр билдирди.
“Амир Темурнинг туғилиши — нафақат тарихий, балки коинот ва заминда ҳам улкан воқелик сифатида қабул қилинган. Унинг адолатли бошқаруви, давлат қурилиши ва илм-фанга эътибори Темурийлар даври тараққиётининг пойдевори бўлди”, — деди Омонулла Бўриев.
Ислом цивилизацияси марказидаги экспозицияда айнан шу тарихий мерос интерактив мониторлар, инфо-киосклари ва миниатура саҳналари орқали замонавий тарзда намойиш этилади.
O‘MAN SULTONLIGI ELCHISINING INSTITUTGA TASHRIFI
2025-yil 01-May kuni O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Abu Rayhon Beruniy nomidagi Sharqshunoslik institutiga O‘man Sultonligining O‘zbekistondagi favqulodda va muxtor elchisi Jabr Nosir al-Busaidiy xonim va Sulton Qaboos universiteti dekani Dr. Al-Muxtar bin Saif Al-Abri va Sulton Qaboos universiteti tahlil markazi direktori Prof. Ahmed bin Hamad Al-Rabaani tashrif buyurdi.
Mehmonlarni institutning direktori Prof. B.Abduhalimov kutib oldi. Mehmonlarga institutning ilmiy faoliyati, institut ilmiy-tadqiqot bo‘limlari va institut xodimlari tomonidan nashr etilgan kitoblar haqida ma’lumot berildi. Undan keyin mehmonlarga institutning restavratsiya, skanerlash bo‘limlari va qiroatxonasi ko’rsatilib, yangi bino qurilishi bo‘yicha ma’lumotlar berildi. Mehmonlarga institutning faoliyati va ilmiy nashrlari juda katta ta’surot qoldirib, iliq qabul uchun katta minnatdorchilik bildirdi.










Sharqshunoslik instituti doktorantlarining monitoringi o'tkazildi.
Sharqshunoslik instituti doktorantlarining monitoringi o'tkazildi. Fanlar akademiyasi rahbariyati institutda tahsil olayotgan doktorantlarning dissertatsiya jarayonlarini muntazam monitoringdan o'tkazib keladi.







 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                 
                